Бахов допринос музичкој теорији

Ово је листа Бахових доприноса музичкој теорији:

• Фуге и канони (Уметност фуге)
• Дурски и молски тоналитет (Добро темперовани клавир)
• Развој хармоније (Хроматска фантазија и фуга)
• Полифонија (соло дела за флауту, сонате и партите за соло виолину, свите за виолончело)
• Инструментација (Бранденбуршки концерти)
• Различити жанрови инструменталне и вокалне музике (користио је савремене жанрове арије, бурлескне кантате, канцоне до ораторијума, скерца и симфоније)
• Стварао је и мале форме (Свеска дела за оргуље) и колосалне композиције (Пасија по Матеју)
• Стил и ретроспектива композиционих техника (Миса у ха-молу)
• Музички осећај и емотивна изражајност (црквене кантате)

Бах као предмет истраживања и културе савременог доба

По Баху је назван астероид 1814 Бах, откривен 1931.

Три Бахове композиције су снимљене на златној фонографској плочи коју је сонда Војаџер однела у свемир 1977. Скупа са другим композицијама са ове плоче, Бахова музика је изабрана да представља културу људске цивилизације.

Његов значајан допринос класичној музици искористио је Даглас Хофштатер за приказивање филозофије у књизи „Гедел, Ешер, Бах — вечна златна плетеница“ из 1979.

Корали BWV 1090—1120, пронађени су 1985. у Халеу.

Још једна Бахова вокална арија је пронађена 2005. и заведена у каталог дела под ознаком BWV 1127.

Године 2008. у Берлину је извршена реконструкција изгледа Баховог лица користећи рачунарско моделовање