Stilski periodi

Bahov opus se može podeliti na tri velika stilska perioda koje su obeležili stilovi aktuelnog doba i razvoj ličnog stila, gde su godine 1713. i 1739/1740. bile prelomne.

Prvi period, učenje i usavršavanje, trajao je od 1700. do 1713. Najznačajnije godine su bile one koje je Bah proveo u Vajmaru (1708—1713). Bah se u ovo doba koncentrisao na orgulje i klavijature, kao i na crkvene kantate. Njegova dela iz ovog perioda usvajaju uzore iz nemačke crkvene instrumentalne i vokalne muzike 17. i s početka 18. veka, kao i neke elemente muzike Freskobaldija i francuskih kompozitora 17. veka.

Drugi period, period majstorstva, počinje 1713, u Vajmaru, i traje do 1740. kada je Bah u Lajpcigu. U ovo doba, pošto je već savladao i unapredio nemački muzički stil prethodnih epoha, Bah vrši sintezu karakteristika italijanske muzike s kraja 17. i početka 18. veka (melodijska jasnoća, ritmička dinamika) i nemačkog stila (trezvenost, kompleksna unutrašnja struktura), čime je stvorio originalni lični stil koji je primenio na sve značajne muzičke forme svoga vremena (osim opere). Osim izgradnje stila, period koji je proveo u Ketenu i Lajpcigu obeležio je vrhunac njegove tehničke virtuoznosti.

Poslednji period Bahove muzike obeležen je objavljivanjem Vežbe za klavir br. 3 (Clavier-Übung III) 1739, i traje do njegove smrti 1750, u vreme kada je komponovao Umetnost fuge. U ovom delu svoga opusa Bah se posvećuje instrumentalnoj muzici, lični stil mu postaje još više kontrapunktski, a primećuju se i naznake tendencija savremenog doba.
https://www.youtube.com/watch?v=-d9FLEIQfME